i opet crveno

ovu torbicu sam,koliko se sećam uradila pre godinu dana,i baš sam razmišljala da li bih mogla da ponovim.sećam se samo da sam"omčice"radila uz pomoć lenjira,i da nije bilo teško već neobično i zabavno.

još malo crvenog

ova beretka je nastala tako što sam oreginalnu šemu(koja je bila za torbu)iskoristila za beretku.šemu sam pratila do kraja,a zatim suzavala.beretka ja radjena stubićima sa jednim navijutkom.radila sam je i u drugim bojama,i sve su bile ok.

crveno,crveno......

ima dana kada ne treba ustajati iz kreveta.e,meni tako nekako ide sa novom šemom.ukoliko je uskoro ne savladam,definitivno ću traziti pomoć od vas koji pratite dešavanja na mom blogu,jer se često dešava da "druge oči"odmah uvide grešku.u medjuvremenu evo nekoliko slikica iz crvene faze.ovo su moji raniji radovi.

slavica subotić

po jutru se dan poznaje.tako kazu.ustala sam u pola sedam,ne zato što sam ranoranilac već da bih ispoštovala jedan lep dogovor.ponekad se zapitam da li je u pitanju intuicija ili prosto slučajnost,i kako biramo "virtuelne"prijatelje,ili neprijatelje.da li su u pitanju komentari koje svaka od nas očekuje kada postavi novu sliku.to koliko smo mi realne u pogledu svojih radova to je već neka druga tema.zato su tu druge "blogerke".e ovo se zove dug i vrlo filozofski uvod,zar ne?da se vratim na početak,i sam naslov ovog posta.mozda zbog blizine ,mozda iz radoznalosti,mozda što sam bila na belocrkvanskim jezerima,mozda što je to negde zapisano,danas sam upoznala slavicu.vrlo je zabavno kada treba da se nadjete sa nekim, pa kao klinci pričate o znaku raspoznavanja(u slavicinom i mom slučaju to su bile  mindjuše sa percima i cvet u kosi).prvu stvar koju je slavica uradila kada me je sačekala je da me izljubila kao da se dugo znamo.ja u čudu.pa onda kafica,pa priči nikad kraja.slavica je izuzetno gostoprimljiva osoba,vrlo realna,izuzetno draga,i nadasve kreativna osoba.svaki njen rad koji sam danas videla i drzala u ruci,zaista ima svoju priču.izbor boja,oblici i maštovitost je nešto što se odmah zapazi.a zapazi se i jedno nestašno mače koje svojom igrom remeti naš razgovor.sjajno.moram da priznam da se dugo nisam tako prijatno i opušteno osećala kao danas.zaista se dan po jutru poznaje.moj je protekao u upoznavanju ove divne mlade zene.naravno dan je bio kratak jer je moje vreme bilo ograničeno polaskom autobusa,u suprotnom verujem da bismo još pričale uz kafu o bojama koje su u priči ne spojive a kada se pretope u delo postaju nezamenjive,o tome kako nema sjajnih crtaća,kako izumiru prave vrednosti.......moram još i da se pohvalim da sam postala ponosni vlasnik nekih njenih radova.mogla bih  još mnogo toga da napišem ali nepostoje dovoljno jake reči kojima bih ja opisala ovu ispunjenost.i zato mi preostaje da privedem kraju ovo moje piskaranje.i još jednom slavice hvala tebi i tvojoj porodici na upoznavanju i druzenju.

3 .2.1....

bluza

cvetići koje sam neki dan pokazala su bili osnova za bluzu.verujem da je većina vas predpostavila.no bilo kako bilo eto nje.kako sam u kući imala sive vunice(kupljenu za nešto drugo)sa njom sam povezivala cvetiće i ispalo je sasvim ok.e sad imam jedno pitanje, još uvek se dvoumim da li da joj ostavim ovakve rukave ili da napravim da budu dugački s obzirom da je i sama bluza malko duza.bluza je potpuno ravnog kroja.help.

za sada ovako.....

počela sam nešto novo da radim,ovako izgleda sam početak.iskreno se nadam da ću imati dosta materijala,pošto spada u "hrčak" kolekciju.

grejp-beba

verovali ili ne ovo je grejp,ali mali,nezreo i zelen.taman da se zapitam šta ja to kupujem na zelenoj pijaci.zamislite kako izgleda kad poraste.njami.

knige

nešto od knjiga koje sam uspela da nabavim.

jednostavno a lepo

sindrom hrčka,kuća puna klupčića koji su ostali od nekih predhodnih radova.tako je nastala ova ogrlica.malo konca,malo perlica..........

šeme,šeme,šemice

moram sa vama da podelim jedno iskustvo.kada sam pre tri godine počela intezivnije da se bavim heklanjem nisam verovala koliki je problem nabaviti knjige ili alat,(moram da naglasim da sam samouka kako kazu);i tako krenem ja po knjizarama,naravno knjiga nema,i ne,ne znaju gde bih mogla da ih nadjem.ok.ne dam se ja obeshrabriti,idem dalje,i dalje........na kraju balade ja zbunjena.osim časopisa u kojima ponekad zna da bude ne razumljiva šema(bar za mene),ništa.ok idem da kupim heklice pa ću već pitati neku baku za savet i za sve što mi nije jasno.i dalje ne odustajem.na svu sreću dečko koji u mom gradu ima prodavnicu sa vunicom,raznim prelepim materijalima,dugmićima,i raznim sitnicama koje puno znače,ima veliki izbor igala za štrikanje,i heklica.divno.i onda je krenulo.knjige sam u medjuvremenu nabavljala na razne načine.što po buvljim pijacama,što od  mama mojih drugarica,što iz inostranstva.a onda upoznam zenu koja zaista ima zlatne ruke;ne postoji šema koju ona ne moze da uradi,bilo da je to bluzica,torba,zavesa....i sad verujem da očekujete da napišem kako sam od nje mnogo toga naučila,ali ne.zena ne zeli da podeli svoje znanje sa nama početnicima.bilo mi je čudno i smešno u istovreme.ja takvih "problema"nemam,pa ukoliko vas nešto zanima a ja mogu da pomognem slobodno mi se obratite.za početak evo još nekih šema za cvetiće koje sam pronašla.

igračka za velike i male momke

kao što sam obećala.lego je definitivno"muška"igračka.moj klinac koji uskoro puni 11 godina spada u fanove lego kockica.sa tri godine je počeo da sklapa kockice.naravno u početku su to bile velike kocke,ali kako ih je vrlo brzo savladao i prevazišao,počeli smo da mu kupujemo lego.u stanju je satima da se zabavlja.moram priznati da sam ja pokušala u par navrata da se "igram"ali nešto mi ne ide.to je njegov svet.uzivajte,kao što ja uzivam kad slozi nešto novo.a da, naglasio je da napišem da se uputstvo za sklapanje koristi samo prvi dan po dobijanju novih kockica,a da mu posle uopšte nije potrebno;jer koristi razne delove iz različitih kompeta i sklapa............ 

šema za ruzice

bila sam prijatno iznenadjena koliko vas deli moje oduševljenje u vezi ruzica.neko vreme sam trazila pravu šemu,i nekako mi se ova učinila najboljom.e drage moje sad na posao.

ruzice

ruzice su lep detalj na kaputu,torbi,šalu.lično volim da ih radim,ne oduzimaju puno vremena a ipak me svaki put oduševe.

finger knitting

šta reći osim vrlo zabavno i opuštajuće.

marama

konačno završena marama.moram priznati da nisam dugo štrikala,pa mi je bilo vrlo neobično kada sam počela ovu maramu.kako nisam bila sigurna da će se dobro videti moj klinac je stoički izdrzao moje maltrtiranje,uz obećanje da ću  slikati i postaviti na blog sve što ubuduće napravi od lego kockica.tako da uskoro stizu i njegovi radovi.

nešto novo-nešto staro

ovu beretku sam uradila pre izvesnog vremena,ali mi se nije nešto naročito dopala,pa sam je malo doradila,i sada je ok.a elza je bila dobre volje pa mi je ponovo pozirala.

poklon za natašu

prethodne godine su za moju kumu bile izuzetno teške i naporne.pa ipak nisu uticale na nju.ostala je vedrog duha i optimista.ove torbice su za nju.

šalovi

pošto još nisam završila započete radove,evo nekih starijih.

crvena parking zona

danas sam bila kod drugarice koja stanuje u centru grada.dok sam trazila slobodno parking mesto,primetila sam jedno prazno.a to je ovo na slici.pitam se čemu sluzi otirač?

nails

kada pronadjem vremena,malo se igram sa noktima.ja nisam profi i ovo je samo vid moje zabave.

nova vunica

evo novog materijala za stvaranje.trenutno sam već nešto započela,pa će ova vunica malko da sačeka,do tada ću već dobiti neku ideju.

lola

zovem se lola.mama mi je uginula kada sam imala samo tri dana.onda me je danijela unela u kuću umotala u ćebence i nahranila sa malom cuclom(pošto nikako drugačije nije moglo).i tada sam postala novi član porodice.i tako dan za danom,prodjoše šest godina,a ja sam i dalje tu.i planiram da ostanem.i sve bi bilo u redu da nije onog mačka cicka čija je slika gore u ćošku.nije da ga ne volim ali; razumećete me,ja sam ja a on je "cicko".ja bih ga rado pojurila (samo malo),ali mi ne daju.ah.....tezak je ovaj pasiji zivot.nemojte zameriti što je slika loša,ja ne volim da se slikam,ali ovog puta su me iznenadili.neki kazu da sam smešna,to je mozda i tačno,ali sam zasigurno jedna vrlo srećna kuca.

lola.

tunisko heklanje

evo konačno sam završila bluzu,i ko što rekoh evo slike.

cd torbica

ideju za ovu torbicu sam skinula sa neta,bilo je zabavno raditi je.još nisam odlučila kakve će ručke imati,ali sam zadovoljna kako je do sada ispala.

baš sam "zelena"

hello,evo još jedne novine na mom blogu.neki dan sam spremala vunicu po nekim kutijama i kutijicama kad tamo ostaci zelene vunice,pa reših da te ostatke pretvorim i evo rezultata.

jesen stize,dunjo moja.

sunčan dan u gradu mom.pa ipak vreme je da se polako spremaju toplije stvari.

ima jedna radnja mala......

pančevo je grad pun iznenadjenja.o da imamo mi čuvenu juznu zonu,koju posetioci mog grada ne moraju da vide, ali će je svakako osetiti(mi smo se navikli),bazen,prelep park,puno kafića u kojima vreme provode neke nove generacije,muzej,kej,motoriste,spa centar, naravno imamo butike.puuuuno butika.ali ima jedna radnja mala!!!!!!!!!!drugačija,jedinstvena,ma dosta lazne skromnosti jedna jedina.jedinstvena po izgledu,drugačija po robi koju mozete tamo kupiti.danas sam dobila dozvolu da vam predstavim čari ove radnje.znači kada vam vodič puta kaze:"drage moje vidimo se za tri sata"a vi istog momenta(ne gledate ni levo ni desno)nego odmah hitro u tu radnju.ok mozete gledati levo i desno,ali ako zelite da vidite nešto što su stvorile ruke vrednih zena,nakit koji se ne moze rečima opisati verujte mi na pravom ste putu.a ako ipak ne odete,vi ste na gubitku.

ah,te šoljice.gde je jedna,tu je još jedna,i još jedna.......i tako, celo društvo je na okupu.

prosto nisam mogla da odolim.zar nije prelepo.ponekad se pitam da li se krijem iza poznate rečenice"to je za mog klinca".za razliku od drugih takozvanih skupljača prašine za ovo imam opravdanje.to je jedna vrlo,vrlo korisna šoljica.

i još malo kapica

još malo kapica za predstojeću sezonu.