ne mogu vam opisati koliko sam bila ne strpljiva da ovo napišem,ali...nada je ovoga puta imala prednost.da,da.nada i ja ..upoznale se konačno.igrom slučaja,pa i ne bas,ali eto nadjosmo vremena da se upoznamo,ponavljam konačno.za sve one koji redovno prate moj blog,nema potrebe da naglasim da je nada glavni krivac što moj blog postoji.a za sve one koji to ne znaju ukratko podsećanje.jednoga dana sam resila da pustim mejl devojci koja hekla i koju ne poznajem.moj izbor je bila nada.zasto ne znam ni sama.nakon toga smo razmenile par mejlova,da ne kazem ćaskale i ostale u kontaktu.divno.ona je bila inicijator da napravim svoj blog,i zbog toga kazem da je ona glavni krivac postojanja mog bloga.nada je divna osoba,vesela pričalica,i na zalost nismo imale dovoljno vremena da se ispričamo,jer priči nikad kraja.moji ukućani su taj dan(u pitanju je nedelja)ostali bez ručka,ali nijedan ručak ne može da zameni puno srce.nadina ćerkica je čudo.predivna je kao i njena mama,dozvolila nam da popijemo kaficu u kafiću,a zatim malo odremala,i po budjenju opet bila nasmejana.ma,jednom rečiju divno.nažalost,nema slika.... sledećeg puta,puno slika,i naravno poseta buvljaku.pod obavezno.naravno ovim putem pozdravljam nadinog muza,i čestitke na uspehu(nismo ni sumljali).veliki pozdrav nadi i njenoj predivnoj porodici.neki dani se pamte,neke zelimo da zaboravimo.ovo je dan za PAMĆENJE.
